03.09.2007.

Успешна кинеска мисија:

пише: Душко Милановић

Други пут, сада успешније од претходног похода, пионирска селекција ФС Београда (мали фудбалери рођени 1993. године) учествовала је на великом међународном турниру у Кинеској покрајини Шандонг, у граду Вејфангу. Прошле године Београђани су се вратили као трећи, а 19. августа су на аеродром „Никола Тесла“ донели прелепи пехар освојен за друго место на овом такмичењу које постаје традиција.

На далеки пут у најмногољуднију земљу света, како често називају азијског гиганта Кину, шеснаесточлана експедиција из Београда пошла је у среду 8. августа. Наде нашег главног града су овога пута, поучени прошлогодишњим искуством, имали озбиљне припреме у Крсмановачи код Шапца. Уз селектора Томића, пре поласка на Турнир, вредно су радили тренер голмана Ненад Лукић као и тренери Горан Вукомановић и Слободан Павловић, иначе проверени сарадници селектора Томића. Бивши репрезентативац, Ненад Лукић одлично је спремио талентоване дечаке Томића и Лазаревића, док су Вукомановић и Цобе Павловић (тренер из Младеновца) уигравали Стојковића, Настасића, Мијаиловића, Спајића, Рудића, Драгићевића, Пентијева, Стојановића, Радовића, Рувинова, Каранфиловског и Мулћана, спроводећи идеје Владете Томића. Тако је селекција ФСБ сасвим спремна отишла у Кину.

Пут је преко Москве и Пекинга авионом и аутобоусом трајао скоро 30 сати, али вредело је. Вођа пута, руководилац за млађе категорије у ФСБ, Драгослав Ралчић и селектор Владета Томић заборавили су на умор када су их наравно љубазни домаћини сместили у прелепи спортски центар где су их чекале удобне, модерно опремљене двокреветне собе са климом, телевизором, топлом водом...Зоран Жугић, некадашња нада „Црвене звезде“, трећу годину ради у Шандонгу, где је на функцији директора омладинске школе познатог клуба чији сениорски састав већ другу сезону успешно тренира Љубиша Тумбаковић.

Ту је права српска колонија, јер уз Тумбу и Жугу у клубу који је организатор у свету већ познатог интерконтиненталног турнира за пионире ту је и Мића Радовић, као и тренер голмана Дарко Белојевић.

Познати „Партизанов“ трио сада успешно ради унутар Кинеског зида, а у омладинској школи ради и тренер Бранко Вукићевић. Они су дочекали нашу селекцију и бринули десетак дана о њој. Делегацију из Београда уважило је и руководство познатог кинеског клуба, а осим почасног места на заједничкој вечери, што је у Кини посебан знак уважавања, председник клуба је и посебно угостио руководиоце наше екипе.

Упркос не баш сјајним метеоролошким условима, уз углавном кишне дане, дечаци су одлично стартовали у такмичењу. Ове године „Вејфанг куп“ је организован по принципу једноструког бод система, а у конкуренцији је било шест екипа из четири земље. Уз домаћина (Шандонг) надметали су се још Пекинг, селекција Аустралије, па представници Јапана и Кореје и наравно Београда. За наше мисија је била и те како значајна, јер су се на тај начин у овом азијско-пацифичком фудбалском миљеу представили и као наде Србије, али и Европе.

Старт је донео нерешен дуел – 1:1 са домаћином и првим фаворитом на такмичењу, уједно браниоцем победничког пехара. После тога и следећи ривал из Кине (Пекинг) је изборио реми – 0:0 Када је најтеже прошло на „егалу“, уследиле су победе над тимом из Кореје, где су се наши дечаци распуцали у правом смислу те речи и славили победу од 5:0.

Затим су савладани Јапанци са 1:0, па је сусрет са селекцијом Аустралије добио епитет одлучујућег за пласман у сам врх такмичења. Наравно, мотива је било на претек, као и голова у мрежи малих „кенгура“, тако да се утакмица завршила победом Београђана од 5:0. Међутим, Шандонг није дозволио никакво изненађење против Корејаца и тако је одбранио наслов победника „Вејфанг купа“. Нашима је припало друго место, док је Аустралија трећа.

Задовољство постигнутим је било уочљиво, па селектор Владета Томић о свему каже:
- Утисак је да је било далеко теже освојити једно од прва три места него прошле године. Практично смо други са само једним примљеним голом, па и не чуди да је Томић проглашен за најбољег голмана на Турниру. То говори да је много лакше играти по групама, где можеш и да погрешиш. Нас је старт на такмичењу дочекао и после тридесет сати путовања, па је и то мало утицало да не постигнемо више, али задовољни смо.

На терену су дечаци низали успехе. Јер, осим укупно другог места и проглашења Томића за најбољег голмана, треба додати да је за најбољег играча Турнира проглашен Настасић, док је Стојановић који је постигао четири поготка поделио прво место на листи голгетера. У међувремену, Драгослав Ралчић је обавио још један битан задатак. Кинези и Аустралијанци су позвани на следећи „Трофеј Београда“. - Позвали смо Кинезе и они су нам чврсто обећали да ће учествовати на „Трофеју“ догодине. Аустралијанцима смо такође упутили позив који су они начелно прихватили. Тако очекујемо да следећег маја Београђанима на нашем традиционалном турниру представимо и наде са других континената (Азије и Аустралије). – додао је Драгослав Ралчић.

На крају боравка у Кини репрезентација Београда је посетила и град Џинан који има седам милиона становника и главни је град покрајине Шандонг чије име носи познати фудбалски клуб. Актуелни тренер Шандонга је Љубиша Тумбаковић. Он је са својим сарадницима Мићом Радовићем и Дарком Белојевићем угостио београдску експедицију и том приликом их упознао са условима рада свог клуба.

Овом својеврсном и целодневном дружењу присуствовали су, наравно, Зоран Жугић и Бранко Вукићевић. Организована је посета тренажном центру и стадиону на коме Шандонг игра своје утакмице, а пре и после тога дечаци су имали ручак, одмор пред напоран пут за Београд и вечеру.

Са много утисака, задовољни обављеним задатком у кинеској мисији, 18. августа чланови селекције ФСБ пошли су на путовање дуго тридесет сати и дан касније, уморни, али срећни, стигли на београдски аеродром. Дочекали су их загрљаји родитеља, и пријатеља који су им први честитали на значајном успеху. Уосталом, умор је, с разлогом, потиснут у други план, јер Кина ће већини тих дечака, међу којима ће у будућности сигурно бити и врхунских фудбалера, трајно остати у сећању. Суштина целе ове мисије је у томе што је она још једном оправдала очекивања, не само кроз остварени спортски резултат, него и кроз чињеницу да је дала нови допринос вредности и угледу нашег фудбала на ваневропским поднебљима.